Podaci firme ::::.

service description:

MELEMI OD LEKOVITIH BILJAKA

Najbolje rezultate postigao je u lečenju živih rana, gangrene i hemoroida do treće grupe. Takođe pravi melme i za lečenje dekubitusa, edema, ekcema, čireva, cista i različitih vrsta herpesa i psorijaze.


Poznaje tajnu spravljanja melema sa veoma širokim spektrom dejstva. Smatra da je veoma važno verovati u moć biljka, pošto je priroda dala sve bolesti ali i lekove za te bolesti. Zato, ljudima treba pomoći da bi manje patili i da ne bi trpeli nesnosne bolove.

Osnov svih melema je bilje sa visokim procentom tanina koji jača sluzokožu i sprečava infekcije. To su hrast, ruža, orah, borovnica, kopriva, hajdučica, neven, kantarion, bokvica…
Podaci firme ::::.

service description:

Lekovite biljke (u literaturi se može sresti i termin medicinske biljke) se koriste u zvaničnoj ili narodnoj medicini za lečenje bolesti ili očuvanje zdravlja ljudi. Danas se koristi oko 10 000 vrsta biljaka i posvećuje im se velika pažnja upravo u cilju pronalaženja boljih lekova koji bi po organizam čoveka bili što je moguće manje štetni.

Mnoge farmakopeje u svetu koriste biljke za dobijanje lekova (u Rusiji se oko 170 vrsta biljaka koristi u te svrhe) jer su bogate sadržajem alkaloida, glikozida, smole, etarskih ulja i dr. Nauka koja se bavi izučavanjem lekovitog bilja, odnosno drogama biološkog porekla naziva se farmakognozija.

Istorija upotrebe biljaka u lečenju tesno je povezana sa istorijom i razvojem ljudskog društva. Najstariji pisani dokumenti potiču iz Kine 3000 godina p. n. e. kada se znalo za više od stotinu lekovitih biljaka među kojima se neke i danas koriste, kao npr. reum i cimet. Godina 1806. obeležena je zaslugom nemačkog apotekara Fridriha Vilhelma Sertinera (nem. Friedrich Wilhelm Sertürner 1783—1841), koji je prvi izolovao morfin iz opijuma, kao početak stručne farmakognozije.

Podela lekovitog bilja
s leva na desno 1. red:šimširika, čičak, maslačak, hibiskus; 2. red: bagrem, mlečika, cikorija, divizma; 3. red: kantarion, ginko, zdravac, zova; 4. red: perunika, kajsija, podbel, jagoda

Prema farmakološkom dejstvu lekovite biljke je moguće podeliti u dve grupe:

1. lekovite biljke blagog dejstva, kojima pripada veliki broj biljka koje su u širokoj i skoro svakodnevnoj upotrebi kakve su recimo nana, kamilica, lipa, šipak i dr.

2. lekovite biljke jakog delovanja, toksične vrste od kojih se proizvode vrlo jaki otrovi kao npr. morfin, heroin, atropin idr. i čija je upotreba i rukovanje (skladištelje, izrada preparata i davanje bolesnicima) propisana zakonom o otrovnom bilju.

Prema načinu delovanja na ljudski organizam najčešće se svrstavaju u nekoliko grupa:

1. biljke koje deluju na rad srca i krvnih sudova;

2. biljke koje deluju nadražujuće na nervni sistem;

3. biljke koje umirujuće deluju na nervni sistem;

4. biljke za ublažavanje bolova;

5. biljke koje regulišu rad sistema za varenje;

6. biljke koje olakšavaju iskašljavanje;

7. biljke koje ubrzavaju zarastanje rana.



Neka opšta pravila koja treba poštovati:

- nikada ne treba odjednom uzimati veće količine lekovitog bilja jer tada može više da štete nego da koriste;

- pri prvom uzimanju određene biljke treba početi sa malom količinom da bi se ispitala alergijska reakcija organizma;

- pri sakupljanju biljaka iz prirode treba biti izuzetno obazriv i sakupljati samo one biljke za koje smo sigurni da ih dobro poznajemo;

- radi izbegavanja efekta navikavanja treba s vremena na vreme izvršiti zamenu pojedinih komponenti biljnih mešavina; najsigurnije je da promenu recepture izvrši farmaceut;

- izradu složenijih biljnih preparata, pogotovo onih koji sadrže toksične biljke, treba ostaviti stručnjacima;

- čajeve ne zaslađivati, a ako je to baš neophodno onda koristiti med ili javorov sirup; med se stavlja samo u prohlađen čaj (40 - 45° C) jer se na višoj temperaturi razgrađuje tako da ostanu samo šećeri;

- kod izbora biljaka ne treba eksperimentisati već treba koristiti ono lekovito bilje koje dokazano odgovara datoj bolesti;

- temperatura vode kojom se preliva biljka bogata vitaminom C (npr. šipak) ne bi smela da pređe 50° C jer se na višoj temperaturi ovaj vitamin razgrađuje;

- treba izbegavati uzimanje odjednom veće količine lekovitog bilja jer ono tada može biti štetno;

- zbog moguće alergijske reakcije najpre treba probati malu količinu biljaka;

- ako se biljke pripremaju i koriste prema uputstvu onda nemaju propratnih štetnih delovanja kao što to imaju lekovi.

vaše slike:

brđanski melem
herbalni lekovi
lekovi iz prirode

Facebook